{"id":3995,"date":"2026-05-22T20:47:21","date_gmt":"2026-05-22T20:47:21","guid":{"rendered":"https:\/\/alumnipf.me\/?p=3995"},"modified":"2026-05-22T20:53:02","modified_gmt":"2026-05-22T20:53:02","slug":"izmedu-algoritma-i-prava-ka-novom-digitalnom-gradanstvu-u-eri-dsa-i-emfa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/alumnipf.me\/en\/izmedu-algoritma-i-prava-ka-novom-digitalnom-gradanstvu-u-eri-dsa-i-emfa\/","title":{"rendered":"Izme\u0111u algoritma i prava \u2013 ka novom digitalnom gra\u0111anstvu u eri DSA i EMFA"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Prof. dr Aneta Spai\u0107<\/strong>, redovna profesorica na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore<\/em><\/p>\n\n\n\n

——————————————————————————————————————–<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Predugo su tehnolo\u0161ki divovi imali koristi od nepostojanja pravila. Digitalni svijet razvio se u Divlji zapad, gdje najve\u0107i i najja\u010di postavljaju pravila. Ali, u gradu je novi \u0161erif \u2013 Digital Service Act (DSA).  Sada \u0107e se oja\u010dati pravila i prava. <\/em><\/em><\/p>\n\n\n\n

Christel Schaldemose, vode\u0107a zastupnica za DSA

<\/p>\n\n\n\n

CRNOGORSKI DIGITALNI \u0160TIT<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izme\u0111u algoritma i prava \u2013 ka novom digitalnom gra\u0111anstvu u eri DSA i EMFA<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

U vremenu algoritamski kuriranih sadr\u017eaja, digitalni prostor je postao primarno mjesto informisanja, socijalizacije i formiranja stavova, naro\u010dito me\u0111u mladima. Platformski socijalizovane generacije Z i Alfa, kao generacije digitalnih \u201euro\u0111enika\u201c, ne konzumiraju medije na na\u010din na koji su to \u010dinile prethodne generacije. Za njih, granica izme\u0111u medija, platforme i dru\u0161tvene interakcije gotovo da ne postoji. Dok je u prethodnim decenijama komunikacija sa mladima bila posredovana tradicionalnim medijima, danas se odvija kroz interaktivne i neposredne kontakte TikToka, Instagrama, YouTube i drugih digitalnih foruma. Istra\u017eivanja Evropske unije – Evropskog parlamenta i Evropske komisije \u2013 Eurobarometar 2025g. pokazuju da \u010dak 65% mladih, starosti od 15\u201324 godine, kao primarni izvor informacija o dru\u0161tvenim i politi\u010dkim pitanjima navode dru\u0161tvene mre\u017ee. Ista\u017eivanje upu\u0107uje na kombinaciju aktivnog i pasivnog konzumiranja sadr\u017eaja na dru\u0161tvenim mre\u017eama, pri \u010demu 66% korisnika namjerno tra\u017ee sadr\u017eaj, dok 76% neo\u010dekivano nailaze na njega tokom uobi\u010dajenog pregledanja. U takvom okru\u017eenju, mladi su istovremeno korisnici, kreatori sadr\u017eaja, ali i objekti sofisticiranih algoritamskih sistema koji oblikuju njihovu percepciju stvarnosti. Upravo tu nastaje potreba za novim konceptom za\u0161tite \u2013 svojevrsnim digitalnim \u0161titom koji podrazumijeva pravnu, institucionalnu i edukativnu dimenziju.<\/p>\n\n\n\n

U procesu pristupanja Evropskoj uniji, Crna Gora ima obavezu efikasnog sprovo\u0111enja i primjene zakona EU. Evropska unija je kroz dva klju\u010dna instrumenta, dvije uredbe \u2013 Digital Services Act (DSA) i European Media Freedom Act (EMFA) \u2013 poku\u0161ala da odgovori na ove izazove. Njihovo transponovanje u Crnoj Gori je otpo\u010delo usvajanjem implementacionog zakona o digitalnim uslugama i integracijom EMFE kroz set medijskih i drugih zakona, a oni zajedno predstavljaju klju\u010dni stub evropske digitalne strategije \u010diji je cilj stvaranje sigurnijeg digitalnog prostora u kojem su za\u0161ti\u0107ena osnovna prava svih korisnika digitalnih usluga, posebno u kontekstu za\u0161tite mladih i razvoja digitalnog gra\u0111anstva.<\/p>\n\n\n\n

Uvo\u0111enje odgovornosti u digitalni prostor: DSA i EMFA<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Akt o digitalnim uslugama (DSA) predstavlja poku\u0161aj da se uvede red u ovaj kompleksni sistem. Posebno je zna\u010dajan njegov fokus na tzv. Very Large Online Platforms (VLOPs), platforme koje imaju vi\u0161e od 45 miliona korisnika u EU. Za ove platforme DSA uvodi niz obaveza koje direktno uti\u010du na odnos sa korisnicima, uklju\u010duju\u0107i mlade: obavezu procjene i ubla\u017eavanja sistemskih rizika (dezinformacije, manipulacija, \u0161tetnih i nezakonitih sadr\u017eaja), ve\u0107u transparentnost algoritama i preporu\u010diva\u010dkih sistema, mogu\u0107nost izbora alternativnih, neprofilisanih feedova, posebne mjere za\u0161tite maloljetnika, uklju\u010duju\u0107i zabranu odre\u0111enih oblika targetiranog ogla\u0161avanja. U prvom predmetu Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) u kome se pominje Digital Services Act (DSA), u Google LLS and Others v Rusije<\/em>, 2025, iskazuje se posebna zabrinutost zbog pre\u0161iroko postavljene automatizovane restrikcije, nenamjerno i na zakonit, satiri\u010dan ili dru\u0161tveno relevantan govor u online prostoru, i da uklanjanje sadr\u017eaja kada se oslanjaju na automatizovanu moderaciju mo\u017ee do\u0107i u koliziju sa standardima ESLJP. U podupiruje\u0107em mi\u0161ljenju, sudija Pavli se poziva na DSA kao na va\u017enu referentnu ta\u010dku za utvr\u0111ivanje standarda \u201edu\u017ene pa\u017enje\u201d i \u201eodgovornih praksi\u201d za velike online platforme i online posrednike.<\/p>\n\n\n\n

Dok DSA primarno reguli\u0161e platforme, pored regulacije odnosa izme\u0111u platformi i medija, Zakon o evropskim medijskim slobodama (EMFA) ima za cilj da za\u0161titi profesionalnost medijskih aktera, njihove nezavisnosti i pluralizma. Jedan od klju\u010dnih problema savremenog medijskog sistema jeste gubitak vidljivosti profesionalnih, kredibilnih medija u odnosu na druge sadr\u017eaje koji dominiraju platformama. EMFA poku\u0161ava da odgovori na ovaj izazov insistiraju\u0107i na kvalitetnim i provjerenim sadr\u017eajima, i obezbje\u0111ivanju njihove dostupnosti.<\/p>\n\n\n\n

VLOP platforme kao novi centri mo\u0107i<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

DSA i EMFA polaze od pretpostavke da se mo\u0107 u digitalnom prostoru pomjerila sa tradicionalnih medija ka velikim tehnolo\u0161kim platformama. Ove platforme ne samo da distribuiraju sadr\u017eaj, ve\u0107 aktivno u\u010destvuju u njegovom oblikovanju. Njihovi algoritmi odre\u0111uju \u0161ta \u0107e postati viralno, koje teme \u0107e dominirati javnim diskursom i na koji na\u010din \u0107e se informacije interpretirati. Za mlade korisnike, to zna\u010di da njihov pogled na svijet u velikoj mjeri zavisi od nevidljivih, automatizovanih procesa koje ne razumiju i nad kojima nemaju kontrolu. U takvom kontekstu, pitanje digitalnih prava postaje klju\u010dno pitanje demokratskog dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n

Digitalno gra\u0111anstvo: Od za\u0161tite ka osna\u017eivanju<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Konvencionalni sistem informisanja bio je zasnovan na relativno jasnim ulogama: mediji su proizvodili sadr\u017eaj, a publika ga je konzumirala. Iako su postojali problemi poput politi\u010dkog uticaja ili koncentracije vlasni\u0161tva, odgovornost za sadr\u017eaj bila je jasno locirana. Danas, prostor plasiranja informacija – platformi funkcioni\u0161e po potpuno druga\u010dijoj logici. U tom procesu, algoritmi odlu\u010duju koji sadr\u017eaj \u0107e biti vidljiv, a koji ne\u0107e. A ishodi algoritama su, naj\u010de\u0161\u0107e, odre\u0111eni komercijalnim interesima, optimizacijom anga\u017emana i nerijetko favorizuju sadr\u017eaje koji izazivaju sna\u017ene emocije, uklju\u010duju\u0107i strah, bijes ili senzacionalizam.<\/p>\n\n\n\n

Mladi korisnici posebno su ranjivi u takvom digitalnom ekosistemu. Njihove digitalne navike, interesovanja i pona\u0161anje kontinuirano se analiziraju, profiliraju i monetizuju, zbog \u010dega oni postaju ne samo konzumenti, ve\u0107 i proizvodi digitalnog sistema. Upravo zbog toga, pitanje za\u0161tite djece i mladih u online prostoru danas prevazilazi potrebu pukog uklanjanja \u0161tetnih sadr\u017eaja i otvara \u0161ire pitanje razvoja digitalnog gra\u0111anstva. Koncept digitalnog gra\u0111anstva podrazumijeva vi\u0161e od same za\u0161tite od \u0161tetnih sadr\u017eaja. On uklju\u010duje sposobnost kriti\u010dkog razumijevanja informacija, svijest o vlastitim pravima u digitalnom prostoru i aktivno u\u010de\u0161\u0107e u javnom diskursu.<\/p>\n\n\n\n

Crnogorski digitalni \u0161tit: izme\u0111u normi i prakse<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Crna Gora, kao dr\u017eava kandidat za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji, suo\u010dava se sa obavezom uskla\u0111ivanja nacionalnog pravnog i institucionalnog okvira sa savremenim evropskim pravilima koja ure\u0111uju digitalni prostor, uklju\u010duju\u0107i Digital Services Act i European Media Freedom Act. U tom kontekstu, transponovanje i efikasna primjena ovih akata, uz ja\u010danje medijske i digitalne pismenosti, razvoj mehanizama za\u0161tite djece i mladih u online okru\u017eenju, kao i sna\u017eenje institucionalnih kapaciteta za nadzor i sprovo\u0111enje novih pravila, predstavljaju osnov za izgradnju prostora pravne i digitalne sigurnosti \u2013 svojevrsnog \u201ecrnogorskog digitalnog \u0161tita\u201d.<\/p>\n\n\n\n

\u201eCrnogorski digitalni \u0161tit\u201d podrazumijeva povezivanje pravne za\u0161tite, edukacije i institucionalne saradnje u cilju stvaranja bezbjednijeg digitalnog okru\u017eenja. Istovremeno, ovaj koncept predstavlja i okvir za osna\u017eivanje generacija digitalnih uro\u0111enika da postanu informisani, odgovorni i aktivni digitalni gra\u0111ani.<\/p>\n\n\n\n

Dru\u0161tveni ugovor<\/em><\/strong> u digitalnom dobu<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

U digitalnom dobu, teorija dru\u0161tvenog ugovora<\/em> vi\u0161e ne predstavlja neupitni okvir za razumijevanje odnosa izme\u0111u gra\u0111ana i dr\u017eave. Ja\u010danje veoma velikih online platformi i transformacija digitalnog prostora doveli su do pojave tre\u0107eg centra mo\u0107i koji, iako formalno nije ugovorna strana, fakti\u010dki u\u010destvuje u oblikovanju granica prava, sloboda i javnog diskursa. Na taj na\u010din postaje mogu\u0107e govoriti o svojevrsnom \u201etrilateralnom dru\u0161tvenom ugovoru\u201d izme\u0111u dr\u017eave, gra\u0111ana i digitalnih platformi, \u0161to predstavlja ozbiljan izazov za savremene regulatore i istovremeno dovodi u pitanje klasi\u010dnu pretpostavku da je dr\u017eava jedini nosilac javne vlasti.<\/p>\n\n\n\n

U kontekstu preveniranja takvih rizika, posebnu va\u017enost imaju DSA i EMFA. Ovi instrumenti predstavljaju zna\u010dajan korak ka uspostavljanju ravnote\u017ee izme\u0111u tehnolo\u0161kih platformi, medija, dr\u017eave i korisnika, ali \u0107e njihova stvarna vrijednost zavisiti od na\u010dina na koji budu implementirani i integrisani u nacionalne pravne i dru\u0161tvene okvire.<\/p>\n\n\n\n

Za Crnu Goru to zna\u010di da regulatorne reforme moraju biti pra\u0107ene konkretnim inicijativama usmjerenim na djecu i mlade, posebno u oblasti digitalne pismenosti, za\u0161tite od online nasilja i razvoja digitalnog gra\u0111anstva. Jer pitanje digitalne regulacije nije samo pravno ili tehni\u010dko pitanje – ono je pitanje demokratije, povjerenja i dru\u0161tvenih vrijednosti.<\/p>\n\n\n\n

Bez informisanih, osna\u017eenih i za\u0161ti\u0107enih mladih korisnika, digitalni prostor \u0107e ostati prostor neravnote\u017ee mo\u0107i. Sa druge strane, uz odgovoran regulatorni i dru\u0161tveni pristup, on mo\u017ee postati prostor slobode, participacije i odgovornog gra\u0111anstva. Upravo u tome le\u017ei su\u0161tina ideje \u201ecrnogorskog digitalnog \u0161tita\u201d, ne samo kao mehanizma za\u0161tite, ve\u0107 i kao temelja novog dru\u0161tvenog ugovora u digitalnom dobu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Autorski tekst je nastao u okviru projekta \u201cPravom kroz digitalnu galaksiju: Siguran klik je tvoj virtuelni \u0161tit\u201d, koji realizuje Alumni akademija Pravnog fakulteta UCG, a koji je podr\u017ean kroz program \u201eZa\u0161tita prava i promocija digitalnog gra\u0111anstva: Crnogorski digitalni \u0161tit (MDS)\u201d, koji sprovodi Centar za gra\u0111ansko obrazovanje (CGO) u partnerstvu sa SHARE fondacijom, u saradnji sa Agencijom za audiovizuelne medijske usluge, uz finansijsku podr\u0161ku Evropske unije i kofinansiranje Ministarstva regionalno-investicionog razvoja i saradnje sa nevladinim organizacijama.<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Prof. dr Aneta Spai\u0107, redovna profesorica na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore ——————————————————————————————————————– Predugo su tehnolo\u0161ki divovi imali koristi<\/p>","protected":false},"author":7,"featured_media":3996,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[191],"tags":[179,187,210,193,211,212,196],"class_list":["post-3995","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kolumne","tag-alumni","tag-alumni-akademija","tag-aneta-spaic","tag-digitalni-stit","tag-dsa","tag-emfa","tag-pravni-fakultet"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/alumnipf.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3995","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/alumnipf.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/alumnipf.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/alumnipf.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/alumnipf.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3995"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/alumnipf.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3995\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4002,"href":"https:\/\/alumnipf.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3995\/revisions\/4002"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/alumnipf.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3996"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/alumnipf.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3995"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/alumnipf.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3995"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/alumnipf.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3995"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}